Jebeno nešto
treba da napišem
čamotinju sive mase
pakleno da razbijem
pre nego se
ušima pokrijem
i svoju bruku sakrijem
a zatim se k’o svinja
opet napijem
kada poželim
da nešto žensko
pojebem
Umesto toga
samo se izbljujem
bljuvotinu svoju
kasnije oližem
pa krajnje začuđen
pitam se
zašto mi se pijanom
ne diže?!
U pičku materinu,čime se ljudi bave! Opsesije,tripovi,ima tu i nedokazanih paranoja…..kao što je moja…….tra-la-la la-la,ovo čisto zbog rime. Često,dok čitam umotvorine skribomana blogerskih,imam utisak,kao da žvaćem tuđe govno,pa se pitam kako li je tek slučajnom i nesretnom čitaču (čitateljki) mojih pisanih ogavnosti?! Kada se tako prokatarzišem,odjebem pisanje neko vreme i to su uglavnom plodna životna intermeca,u mom inače još plodnijem životu. Pita me ortak,koji se najeo mojih govana na blogu,zašto sam “negativan”? Jebeš papir sine-brate,neka trpi. Iskenjam se ovde kao i svi ostali,a onda budem malo bolji čovek…. valjda. Šteta nikakva,korist…..valjda nekakva?! Ako ćeš da prdiš,ne okreći guzicu vetru u lice,ugušićeš se u sopstvenom prdežu.
Otvaram vrata pakla i kažem:
dobar dan rođeni!
Da li ste me se uželeli?!
Došao vam tata!!!
Tišina ubija vreme
sve miriše na smrt
a,ipak….
tako je prokleto živo!
Dreknuh sumanuto
koliko me glas drži:
majku vam jebem,
jel’ iko ovde za pivo?!!
Patriotske strategije
i nebeske taktike
preko blata gladne
prevoze putnike
Putnicima je hladno
nadaju se plusu
pustiće im valjda krstići
grejanje u busu
Firma “Krstić”
brine se o svima
kažu: biće bolje
kad promeni se klima
Putnici su zahvalni
svaki Krstić im je drag
za pohvalu njihov je
osetljivosti prag
Otopljenja nema
sa neba se sunce kezi
dok svak’ putnik peva:
da te jedem ‘lebu lezi
Par zadnjih dana,u nizu zarozanih ovim govnetom što pada odozgo,a zove se romantično,sneg,kroz tintaru mi se mota sledeće čudno pitanje:u čemu je razlika između čoveka i kamena? Komparacija možda neprikladna i uvredljiva za potomke čovekolikog,iliti božiju decu……..ali, baš mi se jebe za obe skupine,kao što me zabole i za prikladnost. Dakle,u čemu je razlika i da li se uopšte razlikuju? Moja skromna opservacija,dovela je do samo jedne signifikantne jebene razlike,a to je:čovek greši,a kamen to ne može. I….to je to!
OVDE NIKO NIKOGA NE ČITA. BLOG JE POSTAO PSIHOTERAPEUTSKO MESTO,ZA LEČENJE RAZNIH FRUSTRACIJA. ZATO PREDLAŽEM,DA SE KAO TAKAV,OD STRANE NADLEŽNOG ORGANA,REGISTRUJE BAR KAO MEDICINSKO POMAGALO I KAO TAKVO IZDAJE NA RECEPT KOD LEKARA.
Toliko sam samoljubiv,da me ništa tuđe,osim novca i žena,pod kapom nebeskom iskreno ne interesuje. Eh,da sam jedini,sreći Svetu nigde kraja! A,baš sam se trudio da budem drugačiji….. Negde uz put,pogubih ideale,a umesto njih,u ruksak što glava se zove,tutnuše mi pregršt bolesnih ambiciija. Čudne su to ambicije. Kao gliste! Pokida se,često na više delova,misliš gotova je,uništena,kad ono iz svakog delića ponovo raste nova bolesna ambicija! Multiplikuje se,jebote!!!
Svim nevernic(a)ima,bludnic(a)ima,hulitelj(ka)ima,koji danas ne slave,koji inače ne slave bilo kakve “masovke”,čestitam svaki dan! Ostalima želim prijatan ostatak dana,uz iskrenu želju,da se ne ožderu.
Ko to jebe mene,pa mi sreću kvari? Ko to jebe nas? A,ko tek jebe vas?! O,zatvorih li krug,ili cela spika,zato što mi nije dovoljno dug? Koji ću kurac ovde? Dok tražim slova po tastaturi,život,ali ŽIVOT,je na drugom mestu. Tipičan sam izdanak loze balkanskih mrsomuda,isfrustriranih nejebicom i jakom prehladom.Ali,kada sve ovo prođe i budem mlađi,setiću se ovih reči,staroga pokvarenjaka:”Ko li jebe,sve te lepe mlade pičke?”
Obi je bio jedan krvožedni,divlji,neukrotivi i nepotkupjivi pas mešanac.Rođen u siromašnoj radničkoj porodici,od oca Tihomira i majke domaćice,Paraskeve,nije imao priliku da završi ni fakultet. Živeli su….to u stvari i nije bio život,od tihomirovog neredovnog,minimalnog osobnog dohotka i donacija donatora. Od travnja do studenog,nekako je i išlo,ali od prosinca do ožujka….pa to je bila prava agonija! Ponekad bi Tihomir doneo neki leš u topli dom i onda su se radovali kao mali.Mama Paraskeva bi ga raskomadala i od njega pravila,najukusnija jela na svetu. No,to se retko deševalo,uglavnom za državne i verske praznike. “Eee,praznici…”-često je na glas,setno,razmišljao krvožedni Obi. “Eee,praznici…”-i sada je glasno uzdahnuo neukrotivi Obi,ispod točka kamiona,koji je prevozio leševe krava u zrenjaninsku kafileriju.
This is a text area. Edit sidebar.php to add your own text.
